Kada pomenemo Valjevo, prva voda na koju asociramo u tom momentu sigurno je reka Kolubara. Spajanjem dve rečice Obnice i Jablanice, u samom Valjevu nastaje Kolubara. Donjim tokom kojim se predaje Savi, plivaju štuke i bucovi. Sredina reke rezervisana je uglavnom za brkatog deliju, dok je štuka retka. Soma ima dosta, najčešće težine do 10 kg i pretežno ga love na žive mamce. Ipak, ovdašnji ribolovci varaličari svojim omiljenim plenom smatraju klena i to je riba koja se najčešće varaličari na Kolubari. Kada pogledate terene kod sela Mladeva i Slovca, pa one najbolje kod Lajkovca i sela Jabucja, shvatite zbog čega je to tako. Inače, ovaj deo reke je i najmanje zagađen otpadnim industrijskim vodama, pa je i riblji fond bogatiji.
Kolubara je ravničarska reka, sa obalama obraslim gustom vegetacijom. To otežava kretanje uz samu obalu, dok su neki delovi reke gotovo sasvim nepristupačni. Na nekim mestima korito je puno mulja, što dodatno otežava kretanje, ali samo pojačava želju da savladate izazove i da pridete do neke izgledne pozicije. Naravno, maksimalni oprez sačuvaće vas od navedenih iskušenja, kao i od onih koja vrebaju uz samu obalu. Naime, za vreme visokih prolećnih vodostaja reka često potkopava obalu i obara velika stabla, što dodatno otežava kretanje. Ali kad prolećne bujice prestanu, ta mesta postaju idealni zaklon za klenove. U Kolubari su zastupljene, već pomenute, gotovo sve ciprinidne vrste riba koje plivaju u nasim vodama. Skobalj je glavna meta Ijubitelja ribolova na plovak, a u zimskom periodu tereni oko sela Divci, Mlactevo i Slovac najposećenije su lokacije od strane valjevskih ribolovaca. Toliko o dobrim mestima, ali da bi se zauzela dobra pozicija na vodi onda kada riba radi, obavezan je dolazak u ranim jutarnjim casovima.
Na terenima oko Lajkovca i sela Jabučja ima dosta soma, šarana i mrene, a varaličari uspešno love klena, najzastupljeniju grabljivicu u Kolubari. Iskustvo je da, za lov klena "s proleća,, treba koristiti leptir varalice i voblere drecavih dekora i kruskaštog oblika. Kada vodostaj opadne i kada je voda bistra, treba koristiti prirodne dekore i klasične oblike (što vernije imitacije kedera).
Kada govorimo o stajaćim vodama valjevskog kraja, mislimo na dva jezera, na Pocibravu i na Kameničko jezero. U Petnici, na samo sedam kilometara od Valjeva, smestilo se veštacko jezero Pocibrava. Putem Valjevo - Divcibare pored sportsko rekreativnog centra „Petnica„ dolazi se do njegovih obala. Ova veštacka akumulacija je više puta poribljavana šaranom, deverikom i drugom belom ribom, a već nekoliko proteklih godina u jezeru se uspešno mresti i som . Sada već ima solidnih primeraka ove vrste i sve češće se lovi uglavnom na kedera, ali moguće je ostvariti dobre ulove i na varalicu. Na varalicu se inače mogu loviti klen, bandar i štuka, a može se uloviti čak i bucov, verovatno ubačen prilikom poribljavanja jezera drugom belom ribom. Krupni tolstolobici svake godine iznenade po nekog srećnog ribolovca, a dobro se lovi i krupan amur na valjak (najčešće lovljeni primerci teški su od 6 do 8 kg).
OOSR "Kolubara „ na jezeru redovno organizuje takmičenja u ribolovu na plovak u svim kategorijama (od pionira - petlića pa do seniorskog uzrasta). Još jedno, najveće, a možda i najlepše jezero u valjevskom kraju, Kameničko jezero, nalazi se u mestu Gornja Kamenica, na oko 25 km od Valjeva idući putem ka Loznici. Sa tog puta skreće se za Kamenicu. I ovo jezero je veštacka akumulacija. OOSR „Kolubara" više puta ga je poribljavala šaranom, ali i smuđem koji se, izgleda, dobro adaptirao, pa je posle dvogodišnje zabrane, ove godine dozvoljen lov te ribe. Na varalicu se može loviti i klen, a na plovak se, pored šarana, lovi babuška, bodorka, deverika i ostala bela riba. U jezeru ima i soma, ali su ulovi retki (uglavnom na kedera).
Reke i jezera valjevskog kraja tereni su kojima su sigurno skloni svi oni koje „koreni" vezu za taj prostor. Ali lepota jednom doživljenog na ovim vodama, pravi je podsticaj za ponovni dolazak i onima koji svoje poreklo ne vezuju za ovaj, prirodnim lepotama obilato darovan kraj.
Reka Gradac izvire na oko 11 kilometara od grada, u blizini sela Donje Leskovice. Klisurom i srednjim tokom kanjonskog tipa, bogatom florom i faunom, mnogobrojnim izvorima i vrelima, pećinama, verskim i kulturno istorijskim spomenicima, poput manastira Ćelije i Lelić, reka je zaslužila (i dobila) posebnu zaštitu države.
Za nas ostrašćene ribolovom, pomenuta briga države posebno je važna zbog očuvanja ribljeg fonda planskim poribljavanjem. Naime sredstva iz donacija omogućila su podmlađivanja reke pastrmkom, vrstom kojoj je Gradac prirodno stanište.
Ova mala, ali prelepa planinska reka, dodatno je zaštićena i rezimom ribolova koji podrazumeva ribolovcima poznati princip „ uhvati i pusti,,. Živim u Valjevu, a to mi omogućava da često koristim privilegiju blizine Gradca, loveći „jednu od najlepših,, i u mušičarskom i u varaličarskom reviru. Svoje ribolovačko umeće stavljam na probu makar jednom u nedelji, u nadmetanju sa ovom „pegavom kraljicom bistrih brzaka.
One pastrmke koje sam u torn nadmetanju prevario, nisu bile uvek kapitalne, ali zadovoljstvo jeste. Za lov pastrmke na muvu dobitna kombinacija u toku dana uglavnom je nimfa (fazanov rep), zatim razne varijante sa mesinganom glavom (golden knopf i slične), dok je za predvečernje pecanje dobro odabran mamac „suva rnuva,,. Naravno da izbor muve zavisi od vodostaja, kao i od ostalih važnih faktora koji utiču na mogućnost ostvarenja ulova. Ukoliko su željeni ulov krupni primerci ove prelepe ribe, poželjno je upotrebljavati strimer "voli badzer"sa kombinacijama crnih i crvenih marabu pera, uz upotrebu vecih kvalitetnih udica broj 4, pa cak i broja 2. Jasno je, da je pri bacanju ovako velikih strimera manje dešavanja na vodi, pošto njih, po pravilu, napada krupnija riba, ali takav ulov i zaslužuje maksimalno strpljenje. Tehnika takozvanih ,,kolutnih" zabacaja, spasava musičare od glavobolje kačenja mušica po okolnom granju, dok je oprezno prilaženje mestima gde možda pliva pastrmka, obavezni način za plasiranje muve, ili strimera, ovoj ribi bistrog toka kakav je Gradac.
Čistoća i bistrina brzih planinskih reka uslovljavaju i selektivnost pastrmkine ishrane. Ribe koje plivaju u takvoj vodi, pa predstavljaju prirodni plen ove salmonidne vrste, u Gradcu su najčešće: pijor ili gagica, pes, krkusa govedarica, ili kako je kod nas popularno zovu "šljivak", potočna mrena „šapaca„ i pliska ili kesega. Pored ovih ribica , manji primerci klena često plivaju u njenom okruženju, pa se tako mogu naći na jelovniku pastrmke.Ova riba je i kanibal, ali kao varaličar stekao sam utisak da ipak retko napada svoju vrstu , te radije lovi manje i sporije ribe iz gore navedenog menija.
Poznavanje ribljeg fonda Gradca veoma je korisno ribolovcima koji svoje uživanje nalaze u pecanju pastrmke na vobler. Naime, važno je znati da ponudena varalica treba da imitira ribe iz okruženja one koju žele na svom stapu. Naravno da vobleri ne moraju da budu savršene kopije žive ribe, ali je potrebno da bojom, veličinom i prirodnošću pokreta, stvaraju što verniju sliku prirodnog pastrmkinog plena
Za uspešnost ovakvog načina ribolova takođe je bitna različitost vođenja voblera u zavisnosti od izbora pozicije na vodi i od vrste ribice koju odabrana varalica imitira.
Visina vodostaja, zamućenost vode, ili jačina brzaka, faktori su na koje se mora računati zbog plašljivosti "pegavice". Upravo je oprez potočne pastrmke glavni razlog što varaličari, uglavnom, postižu dobre rezultate na malo višem vodostaju i na vodi koja je blago zamućena, ili na jakim brzacima tehnikom brzog povlačenja, koja ne daje mnogo vremena za razmišljanje. Što se ostalog pribora tiče, iskustvo je, da je takozvani "finiji pribor" korisniji na ovoj vodi, jerse uglavnom love primerci do 40 centimetara, mada pojedini gradacki virovi, poputonog kod brane u Deguricu, kriju pastrmke teske i do 3 kilograma.
Kako je Gradac najčešće bistar, uspesan lov, po pravilu, može biti u rano jutro ili uveče, jer su pri dnevnom svetlu i suncu šanse za varanje krupnije pastrmke zaista minimalne. To naročito važi za potočaru koja je mnogo opreznija od kalifornijske pastrmke. Doduše, ova druga je u Gradcu. izuzetno retka jer su to najčešće primerci koji su pobeglu iz ribnjaka uz samu reku. Inače autohtona gradačka pastrmka, prepoznaje se po žutim bokovima i po velikom broju crvenih pega. Ima vitko i dugo telo dobrog borca, pa je nadmetanje sa njom izuzetno zadovoljstvo za onog koji je lovi. Od samog ušća u reku Kolubaru, pa do vodozahvata Ploče, rekom gazduje EKO Ribarstvo. A uzvodno od Ploca, pa do izvora, o reci se brine Ekološko društvo Gradac iz Valjeva. Tereni od Erozivne brana ka izvoru pripadaju mušičarima, dok je nizvodno od Erozivne brane do ušća u Kolubaru, revir u kom se može loviti i na varalicu. Naravno da i tu važi zabrana nošenja ulova kao i u "flaj fising" zoni.
Golubija stena, Kraljev vir, Vidan, Devojački vir i Šareno platno, samo su neka od mesta koja će mamiti na povratak svakog ribolovca, koji bar jednom poseti Gradac. Siguran sam da se ovakva reka može pretvoriti u pravu atrakciju, tim pre što mušičarenje i ultra lajt varaličarenje na malim vodama, postaje sve popularnije.
Kao potvrda prethodne konstatacije može da posluži prvo kolo „Mušičarske federacije Srbije,, besprekorno organizovano na Gradcu, a na radost svih prisutnih ribolovaca i takmičara iz svih delova Srbije. Nasi zapadni susedi ponudom varaličarenja i mušičarenja na svojim malim vodama, već uveliko koriste blagodeti popularnosti ovog sporta. Gradac je dokaz da mi reke tog tipa imamo čak i u urbanim sredinama pa bi, uz malo truda, mogli da ih pretvorimo u oaze uživanja u ovom ekskluzivnom ribolovu.
Kapitalni tolstolobik
22.06.2008 godine valjevski ribolovac llić Andrija - Svirko je na jezeru Pocibrava ulovio kapitalnog albino tolstolobika teškog 35 kilograma. Andrija je koristio štap marke shimano dužine, 3 metra i težine bacanja 150-300 g. Na mašinici Tica Skiper 9000 imao je namotanu upredenu strunu Berkly 0,45mm. Mamac je sopstvene izrade i sastoji se od mešavine mleka u prahu, keksa i hleba u sistemu sa hranilicom.
Amur kapitalac
Valjevski ribolovac Vojkan Stančić, 04.10. 2007. godine, u 18 h, na oko 7 km od Valjeva, a na jezeru Pocibrava u Petnici, ulovio je kapitalnog amura sa slike teškog 12 kg i dugackog 98 cm. Vojkan je koristio štap marke „Robinson aquarius tele strom,, dužine 3, 60m sa mašinicom „ rainbow 60 „ i namotanim najlonom AWA shima debljine 0,35 mm. Predvez „climax superbrajd 0,20mm bio je dovoljno jak da izdrži težinu ulova. I udica marke „trabucco samuraj ,,500 bn velicine 2/0 izdržala je jačinu amurovih čeljusti. Korišćeni mamac bila je boila sopstvene izrade ovom prilikom neodoljiva za, do sada, najvećeg ulovljenog amura na ovom jezeru..
Zamaranje ribe trajalo je oko 20 minuta, a pri izvlačenju ribe Vojkanov prijatelj Mitrasinović Zoran zvani Farmer, pomogao mu je tako sto je već zamorenu ribu izvukao na obalu.
Som iz Pocibrave
Na jezeru Pocibrava (Petnica) na 7 km od Valjeva u utorak 10.04. u 12 casova Marko Mitrovic clan SRD Kolubara iz Valjeva ulovio je ovog lepog soma dugogo 110 cm. Riba je napala kašikastu varalicu ,a Marko je koristio štap marke ,,Balzer„ i mašinicu „Shimano stradik 3000,, na kojoj je bio namotan najlon debljine o,25 mm. Svedoci ulova su ribolovci Ivković Stefan i Maksimović Milovan. Ovaj ulov je još jedan dokaz o bogatstvu ribljeg fonda ovog lepog jezera koji valjevcima pruža zadovoljstvo i mogućnost da nadomak samog grada pecaju krupnu plemenitu ribu.
Šaran iz Pocibrave
Valjevski ribolovac Zoran Mitrasinović -Farmer je na jezeru Pocibrava ulovio šarana teskog 9,8 kg. Riba je uzela boilu Zoranove izrade.
Krupna mrena
Valjevski ribolovac Nenad Gotovcević ulovio je 26.10.2008. krupnu mrenu sa slike, na jezeru Pocibrava. Za mamac je korišćena debela glista.
Kapitalna potočara
Zoran Pantović Kosta sa kapitalnom gradačkom pastrmkom dugom 60 cm, ulovljenom 28. 06. 2007. god., u viru „Celijski zabarak,, na strimer sopstvene izrade, štapom Tica AFTMA 6 i strunom Berclay.
